Diklorometan (DCM) je jedan od najčešće korištenih organskih otapala organskih laboratorija, kao jedan od rijetkih nenukleofilnih polarnih aprotičnih otapala, koji za mnoga organska jedinjenja imaju dobru topljivost, otopljen petrolej eter ili dimetil sulfoksid otopljen iz malih molekula, često rastvoren u dihlorometanu je prilično dobar.
Dok se dihlorometan čini savršenim organskim rastvaračem --, zbog čega se koristi u gotovo svakoj organskoj laboratoriji --, loša strana je ta što je njegova toksičnost zabrinjavajuća. OSHA -- Standard Profesional and Health -- daje svoj PEL (dozvoljena granica izlaganja), STEL (Dozvoljena koncentracija za kratko izlaganje) i acGIH-TLV (granična granica za kratko izlaganje) kako je definirano u SAD-u Vladin odbor industrijskih higijeničara, sve u rasponu desetina dijelova na milion, i jasno je da mnoge laboratorije imaju koncentracije DCM para koje su mnogo veće od ove.
Osim toga, dihlorometan je hepatotoksičan. U Hepatotoksičnosti dihlormetana, autori pokazuju da ćelije jetre mogu proizvesti ugljen monoksid u prisustvu dihlorometana.
Kada koristite metilen hlorid, vodite računa o dobroj ventilaciji. Osim toga, metilen hlorid snažno širi gumu i može oštetiti plastiku i kožu, pa treba nositi rukavice kako bi se spriječilo curenje.
